EN
Коксови постројења сваки дан повратају амонијак током пречишћавања гаса угља. Ипак, многи од њих и даље купују кречњак за десулфуризацију димних гасова. Амонијак се производи на локацији, али се не користи тамо где би могао створити већу вредност.
То је превиђен трошак у операцијама кок-фабрика.
Током карбонизације угља, гас из коксове пећнице не садржи само катран и сирови бензол, већ и амонијак. У овом случају, уколико је потребно да се избаци аммонијум, треба да се избаци аммонијум из стаклене воде. У коксовни фабрици која нормално ради, рекуперациони амонијак може да обезбеди значајан део апсорбента који је потребан за систем десулфуризације димних гасова (FGD).
Истовремено, систем за десулфуризацију биљке може и даље да се ослања на варовић који се купује споља. Ови два процеса су годинама радили независно. Али пошто су трошкови уклањања гипса, трошкови угљеника и захтеви за слизање амонијака постају све важнији, овај традиционални аранжман заслужује ближи преглед.
Три трошкова скривена у постојећем моделу десулфуризације
1. у вези са Трошкови за уклањање гипса
Десулфуризација варовника и гипса претвара апсорбовани сулфурни диоксид у гипс. Овим нуспродуктом мора се правилно руковати и одлагати у складу са захтевима за животну средину.
У 2026 година, пријављене цене одлагања за гипс за десулфуризацију у различитим регионима углавном су варирале од 70 до 176 RMB по тони. Иако коксови постројења могу да производе мање гипса него велике електране, материјал се непрестано производи, што чини уклањање текућим пословним трошковима.
2. Уколико је потребно. Трошкови емисије угљеника
Десулфуризација на бази калцијума ослобађа око 0,75 тона угљен-диоксида за сваку тону апсорбованог сулфурног диоксида. Са ценама угљеника које прелазе 95 RMB по тони током друге половине 2026. године, емисије угљеника постале су више директни оперативни трошкови него удаљена забринутост.
3. Уколико је потребно. Опортурна цена неисправног амонијака
Амонијак који се опорави у коксовачкој фабрици може се продати по релативно ниској цени или потрошити као извор алкалија у процесу десулфуризације ХПФ-а. У међувремену, систем за пречишћавање димних гасова наставља да купује варовић и плаћа за уклањање гипса.
Другим речима, фабрика већ има доступни алкални ресурс, али се не користи у процесу у којем би потенцијално могла да пружи већу економску вредност.
Заједно, ова три трошкова указују на структурно питање: коксови фабрике не морају бити у недостатку ресурса. Проблем је у томе што њихови постојећи ресурси нису коришћени као део интегрисаног процеса.
Поновно прикупљање амонијака у десулфуризацију димних гасова
Десулфуризација димних гасова на бази амонијака нуди начин повезивања опоравака амонијака са обрадом димних гасова.
Уколико је потребно, може се користити и за регенерирање и за регенерирање.
Током десулфуризације, амонијак реагује са сумбурним диоксидом да би формирао амонијачни сулфит. Раствор се затим оксидира, концентрише и кристализује како би се произвели амонијачни сулфат.
Такође постоји могућност да се аммиак и даље користи. Нереациони амонијак се може опоравити испаравањем и користити као редуктор у систему селективне каталитичке редукције (СЦР). Ово ствара потенцијал за интеграцију снабдевања амонијаком за десулфуризацију и денитрификацију.
Процес повезује неколико фаза које би иначе радиле одвојено:
Овладавање амонијака од пречишћавања гаса коксових пећница
Узимање сулфурног диоксида путем ФГД на бази амонијака
Овладавање и коришћење амонијака
Производња амонијачног сулфата
Добавка амонијака за денитрификацију СЦР-а
Уместо да купују варовник и производе гипс који треба да се одложи, коксова фабрика може да користи опорављен амонијак за уклањање сулфурног диоксида и производњу амонијачног сулфата као комерцијалног нуспроизвода.
Стога вредност десулфуризације амонијака не лежи само у промену апсорбента. То је боље коришћење ресурса који су већ доступни у фабрици.
Амонијачни сулфат пружа излаз на тржиште
За коксове фабрике које размишљају о десулфуризацији амонијака, одредиште произведених амонијачних сулфата је важан део одлуке о инвестицији.
У јулу 2026. године ступили су на снагу нови захтеви за инспекције извоза амонијум сулфата, што је изазвало значајне флуктуације цена. У Шансију су цијене аммонијум сулфата коксовог квалитета наводно пале на 600640 RMB по тони. До септембра, након што је прелазни период завршен и након што су се процедуре извоза стандардизовале, цене у основним тржиштима су се опоравиле на око 9631,015 RMB по тони.
Ове флуктуације више одражавају промене у захтевима за квалитет производа и трошковима за усклађеност, него нестајање потражње на тржишту.
Амонијац сулфат служи пољопривредном тржишту којег подржава потражња за азотом и сумром. У подручјима где су копна са недостатком сумпора и усеви који захтевају сумбар уобичајени, његова двострука хранљива својства пружају јасну примену.
Квалитет аммонијум сулфата коксног квалитета може да варира, тако да су квалитет производа и усклађеност са стандардима пољопривредних ђубрива и даље важни. Међутим, аммонијум сулфат који испуњава релевантне стандарде успоставио је тржишне канале.
Ово даје амонијак ФГД другачији профил нуспродукта од каменог-гипсне десулфуризације. Уместо да се производи гипс који може захтевати плаћено уклањање, овај процес може да произведе амонијум сулфат са потенцијалном комерцијалном вредношћу.
Преобраћање циклуса ресурса у инжењерско решење
Практична вредност десулфуризације амонијака зависи од тога да ли се процес може поуздано интегрисати у постојећи производни систем постројења.
У једном пројекту у Хебеју, MirShine Group је сарађивала са произвођачем кокса на пројекту ФГД на бази амонијака који користи кулу за десулфуризацију пластике (ФРП) појачану стакловолом. Пројекат је дизајниран да задовољи регионалне потребе за контролом загађења ваздуха у подручју Пекинг-Тјанџин-Хебеи.
Значај овог приступа иде далеко даље од замењења једног апсорбанта другим. Он повезује амонијак који се опорави током обраде гаса кокске пећнице са процесом десулфуризације димног гаса, истовремено стварајући пут за претварање сумпрот диоксида у амонијак сулфат ђубрива.
Вода са амонијаком се и даље производи свакодневно у одељку за уклањање амонијака, а сумр диоксид наставља да улази у систем ФГД. Уједињење ових процеса омогућава ефикасније коришћење постојећих биљних ресурса и успостављање интегрисанијег приступа контроли индустријског загађења ваздуха.
За коксове фабрике, питање више није само како да се испуне ограничења емисије. Такође је да ли постојећи системи производње и заштите животне средине могу да раде заједно како би смањили оперативне трошкове и побољшали коришћење ресурса.
Амонијак је већ тамо. Прилика лежи у томе да се примени тамо где може да пружи већу вредност.